Carpe Diem Tart ili Tart od Kajsija i inog sezonskog voca

Dvoriste mi je puno kajsija, a zivot pun s**nja. Onog sitnog. Kao nista posebno, nema veze, ma kad ti kazem stvarno nije strasno, nije doslo do grla...ali stvar je u tome sto nije problem u kvantitetu, vec u strogo kvalitativnoj karakteristici zvanoj smrad. Koji me gusi. Da bih pobegla od njega odlazim u dvoriste i skupljam kajsije. Iskljucivo one koje su pale na travu. Ne znam zasto. Kada sam napustala Englesku, od zaista drage prijateljice dobila sam na poklon knjigu recepata autorke koja pokusava da objasni sta to Francuskinje jedu, a nikada se ne ugoje. Priznajem-nikada ne bih kupila ovu knjigu i to samo zbog naslova. Sklepan je da namami nesretnike. Ali ima recepata vrednih paznje, onih koji vas nateraju da iskoristite ono dobro sto imate u sadasnjem trenutku u danasnjem danu...kajsije, dakle

Tart od kajsija itd

Potreban vam je

• jedan kalup od 22cm
• 100g mlevenog plazma keksa
• 50g razmeksalog putera
• kasika rendane kore limuna
• malo mleka
• 5 kasika ovsenih pahuljica
• 2 kasike ovsenih mekinja
• 2 kasike demerara secera

Gorenavedeni sastojci ce biti dovoljni za podlogu tarta. Sve ih pomesajte, dodajte onoliko mleka koliko je potrebno da sve "sjedinite". Prstima ravnomerno rasporedite dobijenu smesu po dnu kalupa.

Za drugi sloj potrebno je da sameljete

• 50g badema, pecenog, neslanog
• 4 kasike demerara secera

Smesu pospite preko podloge.

I na kraju...

Dobro operite kajsije, odstranite im kosticu i nasecite ih na cetvrtine. Pridodajte jos nesto od sezonskog voca-jednu breskvu i nekoliko malina, na primer, rasporedite ih kao na slikama u postu, prelijte sa dve kasike meda i par kapi limunovog soka i pecite oko 35 minuta na 180 stepeni.

Napominjem da nisam ljubitelj preslatkih slatkisa. Ako nismo istomisljenici, dodajte secer po vlastitom nahodjenju ;)

Velški kolačići

U danima koji nose sa sobom presabiranja vremena koje je za nama, postoji nešto za čim definitivno ne treba žaliti ako je kojim slučajem ostalo nedoživljeno. Ostrvska kuhinja. Nazovimo to tako u nedostatku odgovarajućeg pojma. Čak i po cenu da mi sledeći put ne izdaju vizu, moram da potvrdim stare glasine-da, ako u Engleskoj hoćete da se najedete, doručkujte tri puta. Zahvaljujem mužu što mi je otkrio prethodnu rečenicu čuvenog pisca.
Ipak, intrigantan mi je Vels. U Kardifu, u muzeju grada, posle obilaska druge po veličini zbirke slika impresionista, na svoj rođendan, probala sam velške kolačiće, ili kako oni to kažu

Pice ar y maen ili Welsh cakes ili Cakes on the stone


Recept je preuzet iz knjige sa slike:

Kažu u knjizi da su se ovi kolačići tradicionalno pripremali barem jednom nedeljno u velškim kuhunjama. Spisak sastojaka je skroman, a priprema je vrlo, vrlo brza.

Za 16 kolačića:

• 250g brašna
• 1.5 kašičica praška za pecivo
• prstohvat soli
• 125g putera isečenog na kockice, sobne temperature
• 100g šećera+ po želji za posipanje
• 75g suvog grožđa
• 1 jaje, ovlaš ulupano
• 45ml mleka sobne temperature

Zagrejati kamen, odnosno u mom slučaju pleh u kom ćete peći kolačiće, kao i rernu na 190 stepeni.

Prosejte brašno, dodajte mu prašak za pecivo i prstohvat soli. Sada na red dolazi puter i vaše vredne ruke. Utrljajte puter u brašnastu mešavinu, dodajte šećer i grožđice, pa tek na kraju jaje i mleko. Brzinski umesite testo, prebacite ga na pobrašnjenu površinu, razvucite na debljinu oko 0.5cm i onda isecajte kružne oblike, najbolje čašom ili poklopcem od tegle, ako već nemate odgovarajuću formu.

Na topao pleh obložen papirom za pečenje poređati kružiće, praveći razmak, pošto će kolačići malo narasti i peći sa obe strane po 5 minuta. Ispečene pospite šećerom. Najlepši su kada ih jedete sledećeg dana.