Mirisni peceni krompiri

Od oktobra do aprila, u sivkasta hladna jutra, posebno ona subotnja, kada ponedeljak jos uvek deluje kao neko daleko ostrvo s drugog sveta uvek zaklonjeno izmaglicom i oblacima, baka je pripremala nesto toplo, gotovo neizostavno iz rerne, sto se pusilo lagano niz nasu usku i dugacku kuhinju, kroz predsoblje, sve do soba i nasih kreveta. Tu bi skliznulo niz nase nozdrve uzrokujuci dva efekta, jedan momentalni golicavi osmeh i jedan nezaborav.
Krompir pecen u ljusci sa projom, casa jogurta uz puter ili sir, kiseli kupus pored kog su  svi moji putevi bili obilaznice (vise ne) i parce sunke ili slanine.

Kasnije su, na putovanjim dosli jacket potatoes, punjena varijanta bakine blagoutrobije. Ali, o tome mozda nekom drugom prilikom.

Inspirisano gustativnim iskustvima iz dalje i blize proslosti, nastali su jednog dana


Mirisni peceni krompiri

Potrebno je sest srednjih krompira za dve osobe, presecenih na pola.
Rerna se zagreje na 220 stepeni, pa se u nju smeste krompiri. Ostavite ih da se peku oko 30-35 minuta.

Za to vreme se sitno iseku ili izdrobe dva cena belog luka, veoma sitno se iseku vlasac i rukola i doda se puna kasicica suve majcine dusice.

Kada istekne pola sata otkako ste stavili krompir na pecenje, izvadite ga na kratko iz rerne. Koristeci se kasikom ili nozem, vrlo pazljivo izdubite sredinu krompira. Sredinu krompira, pripremljeni beli luk, vlasac&co, ubacite u seckalicu, dodajte dve kasike maslinovog ulja i kasicicu soli i sjedinite. Ovako dobijenom smesom napunite izdubljene polovine krompirae, ako zelite pospite parmezanom i pecite jos petnaest minuta.

Cekajuci riblje filete:

Ovo je recept ulaznica za igru Ajme, koliko nas je. Tema ovog meseca je majcina dusica, a vise o domacici pronadjite ovde

Recept za dan posle...

Tema je vrlo delikatna. Vece nakon vrelog letnjeg dana i vama je u glavi samo jedno...piletina (koja citav dan ceka samo na vas)...i sta biste sve radili s njom. Ali ne- vi ne biste nesto sto bi trajalo samo jedno vece, vec nesto sto ce potrajati...makar do sutra... I...skuvate supu! Ali slatka sutrasnjica vas doceka sa obarenom piletinom i pitanjem-iiiiii, sta cu sad? Ovo pilence iz jucerasnje supe nudi bezbroj mogucnosti...i svaka od njih mi je APSOLUTNO DOSADNA. Da biste izbegli nelagodu koja sledi, pokusajte s ovim trikom:

PILECI FRIKASE U PUTERU OD KIKIRIKIJA

Isecite piletinu na komade. Zagrejte kasiku kikiriki ulja (ili bilo kog drugog)  u teflonskom tiganju i  kratko proprzite meso. Dodajte 5 kasika soja sosa, prelijte sa priblizno 150 ml supice, smanjite vatru i kuvajte dok tecnost ne ispari.

Razmutite 5 kasika kikiriki putera sa malo supe, sameljite 5 kasika pecenog, neslanog kikirikija u blenderu (ali ne presitno) i sve to dodajte mesu.

Promesajte, dodajte saku kikirikija u zrnu, iskljucite sporet i servirajte. Jedite dok je toplo.

Multikulturalna čorba-Kako kuvati na stranom jeziku

Ponovo sam tu. U Engleskoj čiju klimu ne volim, posebno kišu koja pada na hiljadu načina-horizontalno, na primer ili  sitnoprskajuće, tako da imate utisak da stojite pored fontane na Trgu Nikole Pašića. Ipak, volim to što u njoj mogu da doživim prijatne stvari tokom činjenja onih neprijatnih. Pre dva dana sam stajala u redu na Heathrowu, onom koji sleduje svim non EU žiteljima. Red je bio dug i zmijolik i dok sam se približavala njegovom začelju, izazvao je kod mene automatsko prevrtanje očima. Sve dok se nisam osvrnula oko sebe. Pored činjenice da se u njemu, i pored ogromnog broja ljudi, nije dugo čekalo, izgledao je kao motiv sa Unicefove razglednice. Sve rase, razni stilovi oblačenja, ko zna koliko stranih jezika...

U to ime, sledi

MULTIKULTURALNA ČORBA

Za nju će vam trebati:

• Oko 100g sveže zelene boranije, u mom slučaju one odgajane u Keniji
• 1 ljubičanstveni :) luk holandskog porekla
• 2 šake smrznutog engleskog graška
• 1 veća šargarepa
• dve kašike italijanske pancete, seckane na sitne kocke
• 250g mlevene govedine, baš sa ove očajne slike:

• 2-3 kašike kineskog tamnog soja sosa
• prstohvat demerara šećera
• 1 kašika malt sirćeta
• 1 šaka ječma, recimo srpskog ;)
• četvrt šolje paradjz sosa ut dodatak belog luka, zemlje porekla po želji vašoj
• kašika ulja
• 1,2l vode, opet koje vam drago

Na malo ulja propržite luk, šargarepu, boraniju i grašak, pa posle par minuta dodajte slaninicu, ječampa potom i meso. Kada je meso promenilo boju, dodati paradajz sos i mešati još koji minut.

Naliti mlaku vodu, posoliti i kuvati oko 45 minuta. Pred kraj kuvanja dodati soja sos i sirće.

The Daring Cooks’ April 2011 Challenge: EDIBLE CONTAINERS (savory)

Renata of Testado, Provado & Aprovado! was our Daring Cooks’ April 2011 hostess. Renata challenged us to think “outside the plate” and create our own edible containers! Prizes are being awarded to the most creative edible container and filling, so vote on your favorite from April 17th to May 16th at http://thedaringkitchen.com!


My choice was to make something really easy. Here in Serbia it`s quite usual to use phyllo pastry to make different kinds of pies. Since the healthier food is becoming more and more popular, it`s not a surprise to find whole wheat phyllo pastry. I decided to make savory container out of buckwheat phyllo.


Here`s how I made it:

Brioche mold came out to be an excellent choice for preparing the container. First, I cut three thin buckwheat layers into a circular shape, big enough to completely cover the mold and then I sprinkled the top one with a tiny bit of olive oil. Container-to-be was baked in pre-heated oven at 200C for 5 minutes.


Simple as that!!!


Baked container had to be filled with something tasty and light, so I made a salad. In order to prepare it, you`ll need no more than 10 minutes. Buy:

• cabbage, and cut it in thin stripes
• sesame seeds-place them in the frying pan (you don`t have to grease it) on medium fire until they become light brown.
• carrot-grated
• sea salt to taste or tamari sauce
• few drops of water
• toasted sesame oil

Mix well all the ingredients, place them in the freshly baked food container and serve with the main dish of your choice.

Pita koja pali i žari

"Sve je stvar ukusa", reče đavo i sede u koprive...kažu ljudi, bilo je tako...Ne znam da li da im u ovome verujem, ali sa sigurnošću mogu da tvrdim da je sve što su pričali za koprivu  bilo tačno. Tek da proverim glasine o žarenju, kupim mladu koprivu i odlučim da je očistim golim rukama. Šta je dalje bilo, već sam delom napisala u prethodnoj rečenici. Pecnula me je da sam skeptik i to joj neću zaboraviti.

Ono što sledi je recept za jednu zdraviju posnu sezonsku pitu, za koji su vam potrebni:

• heljdine kore za pitu
• 1 praziluk srednje veličine
• 300g šampinjona
• veza mlade koprive
• 2 kašičice soli ili suvog biljnog začina
• čubar-1 do 2 kašičice
• tostirano susamovo ulje ili maslinovo
• kisela voda

Skoro sam pročitala da upotreba bibera u toku posta nije preporučljiva. No, ako volite začinjenu hranu, umesto bibera možete upotrebiti čubar, koji se odlično slaže sa mahunarkama i sprečava nadimanje.

Blanširajte listove koprive, ocedite ih i odvojite sa strane.

U seckalicu ubacite sve sastojke, uključujući i koprivino lišće i usitnite. Dodajte smesi čubar i so/začin.

U šoljici pomešajte ulje i kiselu vodu.

Kore slažite na poznat način-dve kore, svaku ponaosob poprskati mešavinom vode i ulja, složite ih jednu preko druge, prekrijte trećom na koju ćete staviti fil i zarolajte. Smesa je dovoljna za 2-3 jufke. Složene poprskati uljem i vodom.

Peći na 200 stepeni oko 20 minuta ili dok ne porumeni, pa dok se još puši prekriti vlažnom krpom.

Najbolje je jesti sledećeg dana, kada se ukusi prožmu.

Japanska uteha

Čak i po cenu da mi neko jako zameri, ali pomalo sam gadljiva na masovne akcije podrške, poput onih skorašnjih. Nikada ne deluju iskreno, već kao društvena obaveza, način da se ispadne korektan...i u trendu. Jednog dana-sve blog stranice iste sadržine. Kako to menja suštinu? Ko god je iskusio makar malu nezgodu, a kamoli katastrofu zna odgovor. Nikako.

U to ime, pojedimo nešto!

Doba je posta, tako da će ovo lagano jelo sa Istoka poslužiti.
Za pripremu će vam trebati više vrsta povrća, što svežeg, što smrznutog, riža, soja sos, mirin i susamovo ulje.

Mirin je vrsta pirinčanog vina, te stoga zadovoljava kriterijum ovomesečne igre , koju je osmislila Snježana. Temu je zadala Tina, martovska domaćica.

Ako vam se pruži prilika, savetujem vam da kupite proizvode japanske kuće mitoku. U Beogradu ih možete naći u prodavnicama zdrave hrane. Njihovo tostirano susamovo ulje je nešto stvarno posebno...

Obarite rižu. Treba imati u vidu da vam za ovo jelo može poslužiti i riža preostala od prethodnog dana-možda je tako još ukusnije.

Potom, pripremite povrće.

Što se mene tiče, praziluk je obavezan. Pridodala sam mu i smrznuti grašak, zelenu boraniju, na prutiće sečenu papriku, mrkvu i kukuruz. Ne zaboravite kupus, najbolje-kineski!

U voku, ili teflonskom tiganju zagrejte susamovo ulje i onda na jakoj vatri propržite povrće.

Kada je povrće proprženo, umešati obarenu rižu, zaćiniti sa tamarijem i kašikom mirina, koji bi trebalo da pojača ukus soja sosa.

Sve izmešati još manje od minuta i pojesti dok je još toplo.

Najlepše od svega-sve mere su odokativne ;)

Guiness gulaš

Dublina se jedva sećam. Sećam se hladnoće u julu, brbljivog taksiste koji je položio kofer preko naših krila na zadnjem sedištu vozila u kom smo se ludački smejale, pošto je euforija prvi simptom nedostatka kiseonika, koleginice koja je definitivno poludela, čudnog zvuka semafora kada bi se upalilo zeleno svetlo za pešake, koji kao da je oponašao zvuke intergalaktičkog oružja iz neke SF serije 80ih. I jedne žene sa harfom. Svirala je na ulici. Divno svirala. Sa svojim platnenim šeširom spuštenim na pod i okrenutim naopako, da bi se u njega ubacio sitniš, sa licem nestvarnim (u skladu sa prizorom i muzikom koju je svirala), dostojnim nekog čudesnog lika iz keltskih legendi.

Da, posetili smo i Guiness muzej. Skupo i sve u svemu, much ado about (almost)nothing, što bi rekao Shakespeare, ako smem da pomešam Englesku i Irsku u istom postu.

Zašto bih stavljala fotografiju gulaša? Komadići mesa u saftu, u ovom slučaju od posebnog, tamnog piva. Drugi su slična jela slikali toliko puta, mnogo bolje od mene. Besmisleno je da im pariram. Vi zamislite! Evo šta:

• 500g junetine isečene na komade veličine zalogaja
• velika glavica crnog luka sitno naseckanog
• šargarepa sečena na kockice
• 2 čena belog luka
• kašiku suvog biljnog začina

Na ulju propržiti meso, tek da dobije boju, pa mu pridodati luk, pola količine belog luka i šargarepu. Energišno mešati, pa kada crni luk malo odmekne, a stvar se još ne otme kontroli i ne krene zagorevanje dodati

• 1 dl pasate
• 1dl mleka
• lovorov list

Dinstati poklopljeno (ili diskretno otklopljeno) 20ak minuta, dok deo tečnosti ne ispari. Dodati 3dl Guinessa, ponovo poklopiti, pripaziti da li je vatra stišana (kod mene 4/16) i pustiti da se kuva oko 1,5h tj dok meso sasvim ne odmekne. Mora da se topi u ustima. Ništa drugo ne važi. Povremeno, tokom kuvanja, obići šporet i ako dosta tečnosti prilikom kuvanja ispari, dodati malo vode ili tekućine po izboru.Pet minuta pred kraj, dodati kašiku sirćeta, preostali beli luk, malo šećera i po želji začina.
Služim uz domaće njoke. Vi kako vam volja.

Fileti halibuta u pestu od rukole

I još jedanput riba u kesi za pečenje! Volim ribu, a volim i što je moguće manje posuđa za pranje. Nakon tune, odlučila sam se za filete bele ribe, u pestu čiji sam recept već napisala u jednom od prethodnih postova.

Za ovaj lagani obrok pripremljen za dvoje, bilo mi je potrebno:

• 2 veća fileta halibuta (izaberite filete po želji)
• 3 kriške limuna
• rukola pesto, čiji se recept krije ovde. Jedina razlika je što u pripremi ovog pesta nisam koristila listiće sveže mente, već malo suvog bosiljka. Nisam odolela :)
• 3 krompira isečena na kriške i prethodno barena 15 minuta
• malo vode u kojoj su se barili krompiri (oko 1dl)
• so

Filete sam uvaljala u pesto, dodala sve ostale sastojke i prelila vodom u kojoj su se barili krompiri. Postupila sam dalje prema uputstvima proizvođača kese i pekla ribu 20-25 minuta na 180 stepeni.

Vrlo ukusno i jednostavno, s tim što treba imati u vidu da postoji opasnost da će se fileti malo raspasti prilikom pečenja (zato ne treba preterati sa vremenom koje će provesti u rerni), tako da možda nisu najbolji izbor za goste visokih estetskih standarda.

Ćufte prepeličjeg srca

Misliću o tome sutra.

Na putu do posla svratim do Kalenića, uđem u prodavnicu i ugledam u vitrini minijaturna jaja japanske prepelice. I ne kupim ih odmah. Ali počnem da razmišljam. O jajima. I tome kako moram da ih imam. I ne prođe mnogo i kupim ih. Ali, šta sad sa njima? Kako šta? Vratite se na prvu rečenicu teksta.

Kada je došlo i to sutra, evo šta se desilo:

Da bih nahranila dvoje, kupim 500g mlevene junetine, ali upotrebim samo pola :), a onda tom mesu dodam sledeće:

• sredinu jednog parčeta hleba, potopljenu u
• 1 dl mleka
• 1 jaje
• so
• na vrh noža čilija
• pola kašičice cimeta
• kašičicu belog luka u granulama
• 1 jaje
• 1 glavicu crnog luka, prethodno isečenu i proprženu (!)

Ako se od ovoga ne dobije smesa dovoljno nelepljiva da bi se od nje formirale ćuftice, dodati prezle. Ostaviti da odstoji oko pola sata.

Obarila sam prepeličja jaja-njih 6, i oko svakog jaja sam obmotala mesnatu smesu, dok nisam dobila kuglice. Od ostatka mesa sam napravila znatno manje,obične, prazne ćufte. Blago sam ih uvaljala u prezle i ostavila da odstoje na tacni. Za to vreme:

• 1 beli deo praziluka sam iseckala vrlo sitno, kao i
• 1 čen belog luka

Propržila sam ih dva do tri minuta na malo ulja, a onda im pridodala 1 dl pasate, so, pa nakon još dva minuta mešavinu pola-pola kokosovog (iz konzerve) i kravljeg mleka, ukupno oko 2-2,5dl. Kada je sve to prokuvalo, pažljivo sam ubacila ćufte, stišala vatru, poklopila (ali ne potpuno) i kuvala oko 25 minuta.

Gotove ćufte u sosu sam poslužila uz basmati pirinač.

Krem čorba od bukovača sa kokosovim mlekom i rukola pestom : Oyster Mushroom Cream Soup with Coconut Milk and Rocket Pesto

Lagani ručak ili, još bolje, večera, sa blagom notom Azije i neočekivanim dodatkom, inspirisana temom kokos, ovomesečne domaćice Sandre sa bloga Mlin naš nasušni..., a u okviru dobro poznate igre koju je osmislila Snježana

Priprema se tako što nabavite (za dvoje):

• 150-200g bukovača
• 1 praziluk, beli deo
• šargarepu
• 250ml kokosovog mleka+250 ml mlake vode (ili bujona po želji)
• 1/2 kašičice garam masale
• so
• kokosovo ulje

Na malo kokosovog ulja propržite sitno iseckan beli deo praziluka, zatim mu dodate izrendanu šargarepu, a potom iseckane bukovače i garam masalu. Posle 2-3 minuta, zalijte mešavinom kokosovog mleka i vode/bujona, pustite da provri, a potom stišajte vatru i kuvajte 20-25 minuta. Na kraju posolite po želji. Sipajte u tanjir i pospite kašikom rukola pesta.

Rukola pesto

Navedene sastojke sjediniti u seckalici:

• 20g rukole
• 2 čena belog luka
• kašika parmezana
• 1-2 kašike maslinovog ulja
• šaka oraha
• 3 listića mente (opcionalno)
• kašičica soli

Oyster Mushroom Cream Soup with Coconut Milk and Rocket Pesto (for 2)

• 150-200g fresh oyster mushrooms, cut in small pieces
• 1 leak, white part only
• 1 carrot, grated
• 1/2 tsp garam masala
• 250ml coconut milk+250ml lukewarm water (bouillon)
• salt to taste
• coconut oil

Heat the coconut oil then add leak, carrot, mushrooms and garam masala. After 2-3 minutes pour a mixture of coconut milk and water/broth and bring to boil. Reduce heat and cook for another 20-25 minutes. Add some salt in the end. Serve with one tbsp of rocket pesto

Rocket pesto

Combine all of these ingredients in blender and turn into paste:

• 20g rocket salad
• 1-2 tbsp olive oil + 1tbsp parmesan
• 2 cloves garlic
• handful of walnuts/pecans
• 3 mint leaves (optional)
• tsp salt
  

Daring Cooks January 2011 Challenge: Hearty Winter Stew

Our January 2011 Challenge comes from Jenni of The Gingered Whisk and Lisa from Parsley, Sage, Desserts and Line Drives. They have challenged the Daring Cooks to learn how to make a confit and use it within the traditional French dish of Cassoulet. They have chosen a traditional recipe from Anthony Bourdain and Michael Ruhlman.


First of all, I have to say that this is the very first Daring Kitchen Challenge I`m taking part in, and I`m extremely glad that the topic was so dear to my freezing heart :). I`m not particularly fond of winter, but the thought of warm stew in my cozy kitchen, when the snow is falling outside...makes me feel... hmmmm...safe, absolutely protected.
 
Although being complete and utter omnivore, I decided to prepare vegeterian cassoulet in delicious company of red onion confit. Reason for my non-sausage-eating decision lies in the fact that I`m fed up with meat and too much fat in these "post-festive" days.
 
So, here`s the result:
 
 

A plate of 100% pure comfort food!

Now...let`s start from the beginning!

First, I prepared red onion confit:

• 2 red onions
• 2 tbsp olive oil
• 1/2 tbsp sugar
• 1 tbsp cider vinegar
• salt to taste

Cut the onions as shown in picture above. Heat the olive oil in the heavy pot over medium heat and add the onions. Cook the onions until soft, about 15 minutes, then add sugar and vinegar and continue cooking until onions almost start melting. Add salt. That`s it! :)

(My way) Vegeterian Cassoulet (for 2)

• 2 leeks (white and pale green parts only), halved lengthwise, and then chopped into very small pieces
• 2 medium sized carrots, chopped
• 1 celery rib
• red onion confit
• 2 garlic cloves
• pinch of ground cloves
• 1 bay leaf
• oregano and thyme
• 1 can of beans
• 1/3 cup tomato paste
• 2 tbsp olive oil
• 1 cup lukewarm water

(I have to say that I generally avoid using canned food (well, there are some exceptions-fish, for example), and always soak beans. This time, I realized that cooking canned beans would be a real challenge and big change for me. )

Preparation:

Cook leeks, carrots, celery, and garlic in oil with tomato paste, bay leaf, dried herbs, cloves, and 1/2 teaspoon each of salt and pepper in a large heavy pot over medium heat, stirring occasionally, until softened and golden, about 15 minutes. Stir in red onion confit, beans, then water, and simmer, partially covered, stirring occasionally, until carrots are tender but not falling apart, about 30 minutes.

And....Let the happiness overwhelm you!!! :)))))

Saputnice aka FBI rukavice

Zvuči neozbiljno. Mislim, upoznati se s nekim i odmah zajedno otputovati. Ako ne neozbiljno, onda, u krajnjem slučaju hirovito. Ali, stvarno nisam mogla da odolim, a da ne povedem Lanu na put.
Hoćete da vidite fotografije?
Nemamo nijednu stereotipnu, ali imam onu na kojoj su moj pasoš i Lanini kolačići:

I pre nego što sam počela s pisanjem bloga, videla sam da postoji igrica FBI rukavice, koju je započela mamajac, a u novembru, kada sam započela svoj blogerski život, desile su se dve stvari-1) morala sam na put 2) u prethodno pomenutoj igrici se istraživao blog la cusine creative blogerke Lane. Nije mi trebalo mnogo da otkrijem predivne integralne keksiće i da ih, samo bez čokolade, da bi se izbegla katastrofa u putnoj torbi, spremim i ponesem sa sobom.

Lanin recept: http://kuhinjica-mignone.blogspot.com/2009/11/integralni-keksici.html

Ostalo je još par minuta do Nove godine, a običaji kažu da se gosti moraju lepo dočekati. Ranije se to radilo tako što su se pred dragog gosta iznosili hleb i so.

So je opravdano izostala sa slike, ali hleb, tj susam pogača je tako dobra, da se Nova godina sigurno neće uvrediti

Za recept za susam pogaču kliknite ovde

SREĆNA NOVA GODINA!

Blini od šargarepe

Blini je istočnoevropski pandan francuskim crêpes. Naravno, razlike u pripremi postoje, i odnose se na upotrebu kvasca (i drugih sredstava za dizanje testa), između ostalog. S obzirom da nisam poštovala tradicionalnu recepturu nijednog od navedenih jela, ne bih dubila priču započetu prethodnom rečenicom. Zašto onda blini u imenu jela čiji recept sledi? Zato što sam, istražujući poreklo ovog jela, naišla na podatak koji navodi da su blini, odnosno njihov kružni oblik, imali simbolično značenje kod Slovena, jer su asocirali na Sunce. Gotovo da možemo reći-ritualni obrok.
Posebno za igru Ajme, koliko nas je , njenog osnivača Snježanu i decembarskog hosta :) Zorana, dodajem još malo sunčanih boja sunčanim blinijima, služeći se šargarepom.

Za 4 blinija:

• 100g brašna
• na vrh noža praška za pecivo
• 2 kašike surutke u prahu razmućene u mešavini 100ml jogurta i 100ml kisele vode
• kašičica smeđeg šećera
• 1/2 kašičice soli
• 1 mala šargarepa, veoma sitno rendana
• 1 jaje
• 2 kašike maslinovog ulja

Izmešati sve sastojke i  sasvim blago ih umutiti žicom. Ostaviti smesu da odstoji petnaestak minuta. Peći ih na isti način kao i klasične palačinke, na malo podmazanom teflonskom tiganju.

Nakon što smo ih ispekli, puniti blinije filom po želji. U mom slučaju, to je bilo punjenje od lososa kuvanog na pari, blanširanog spanaća, belog luka i milerama.

Punjene blinije zaviti, a potom složiti u vatrostalni posudu. Preliti ih pavlakom za kuvanje, parmezanom i prezlama i zapeći u rerni zagrejanoj na 180 stepeni.

Mutirani Kinezi u Beogradu

Naslov obećava (zaokruži tačan odgovor):

a) lošu filmsku kritiku
b) još jednu "urbanu legendu"
c) večeru

Za one koji su zaokružili pod c)....:

U jednom od, za mene možda najsumornijih delova Beograda, u blizini Ruzveltove ulice, smrtno sam se zaljubila. U kinesku hranu. Ne znam šta bi bilo da me sestra jednom nije odvela na pomalo "fucnuto" mesto, ali sigurno je da me u tom slučaju ne bi tako lako privukao jedan naziv na Coolinarici- Kineske šnicle od mlevenog mesa.
E sad...te šnicle nimalo ne podsećaju na kineska jela meni poznata. Nemam pojma ko ih je nazvao kineskim, ali je napravio odličan mamac. I upecao me.
Pecanje i upecavanje, ako mogu tako da kažem :), su stvorili niz ribljih asocijacija u mojoj glavi i na kraju je nastala varijacija na temu gore pomenutog recepta, koja je jedne večeri izgledala ovako:

I izgledala je tako vrlo kratko. Onda je nestala.


"Kineske" šnicle od tunjevine  (za dvoje)

• 1 velika konzerva tunjevine u komadićima
• 100-150ml kisele vode
• 2 kašike brašna
• 3 kašike ovsenih mekinja
• 1 kašika praška za pecivo
• 1 puna kašika suvog luka
• beli luk u granulama
• so po želji

Ocediti tunjevinu od ulja iz konzerve. Sačuvati samo jednu kašiku ulja i pomešati je sa mesom ribe. Naliti kiselu vodu, pa dodati sve ostale sastojke. Izmešati dok se ne dobije ujednačena smesa srednje gustine. Ja počinjem da pravim prvo sa 100 ml kisele vode, pa tek ako utvrdim da je mešavina ribe i ostalih sastojaka pregusta, dodam ostatak vode. Ostaviti da odstoji u frižideru oko pola sata.

Kašiku napuniti smesom od tune, pa tu riblju "gomilicu" pustiti da sklizne na teflonski tiganj u kom smo zagrejali vrlo malo ulja. Peći par minuta sa obe strane, pa uživati u ukusu ovih laganih, vazdušastih šniclica. 

Servirala sam ih uz rukolu, mladi luk i vrlo jednostavmu

Salatu od čičoke

Ništa prostije za napraviti!

Izrendati na vrlo sitno:

• 1 sve popularniju čičoku, prethodno dobro opranu i oljuštenu
• 1 šargarepu
• 1 krastavac

Shiitake rižoto u rtanjskom čaju

Just a perfect day,


Problems all left alone,


Weekenders on our own.


It's such fun.

(Perfect day, Lou Reed)

U jednoj od mojih omiljenih pesama, Borhes nabraja obične ljude i njihove naizgled male, svakodnevne poslove i završava tako što kaže da baš oni, ti "obični", jedva primetni, omogućuju postojanje svakog narednog dana. Kao da su njihovi svakodnevni poslovi magične radnje bez kojih bi sve stalo.
Možda ne umem dobro da objasnim. A i mrzi me.
U svakom slučaju, i sa danima je tako. Barem ja tako mislim. Najposebniji su uvek oni u kojima se ništa posebno ne dešava. U kojima ostaje slika mene koja mirno pijem jutarnju kafu, odlazim u šetnju, na pijacu, čujem mamin glas, pripremam hranu za nekog za kog me vezuje ljubav. Takvo je bilo ovo obično danas. Jedan od njegovih ukusa nastaje ovako:

Za toplo sećanje će vam biti potrebno:

• 250g shiitake pečuraka (sa Kalenić pijace, sa tezgi stisnutih između ribarnica kupljenih, po mogućstvu,  prethodnog dana na putu za posao)
• 1 šolja mešavine crvene i integralne riže
• 2 kašičice rtanjskog čaja, kupljenog u prodavnici zdrave hrane u kojoj više nisu sigurni da li ste kupac ili deo inventara
• malo kobasice od svinje mangulice (obavezno je kupujem u istom cugu kad i zdravu hranu. Da ne izgubim ravnotežu.)
• praziluk
• pasata
• majčina dušica
• so, biber, maslinovo ulje

Prvo skuvajte rtanjski čaj u pola litre vode. Ja kupujem onaj na merenje. Alternativa mu je čaj od majčine dušice. Čaj će nam služiti umesto supice, za "napijanje" riže.

Zagrejati ulje, pa na njemu propržiti praziluk. Dodati kobasicu i rižu i nastaviti sa prženjem. Posle par minuta, naliti pasate toliko da prekrije dno šerpe, pa dodati sitnije isečene pečurke. Pržiti još par minuta, pa uliti malo čaja. Narednih 45 minuta, vaš posao će se sastojati od stajanja nad šporetom i udisanja miomirisa, čestog mešanja sadržaja  šerpe i dolivanja manje količine čaja, svaki put kada pirinač upije tečnost. Ako vam ponestane čaja, služite se toplom vodom. Kada pirinač bude kuvan, slede završni koraci-dodavanje soli, bibera i majčine dušice.

Ovo aromatično, divno zimsko jelo, u gore pomenutoj količini namirnica, dovoljno je da prehrani dvoje.

Antioxidant Lasagna

Ne vredi sada da pišem. Zato što se svađam. Sa mačorom. Jednim od dva koja imam. Da budem preciznija, svađali smo se, a sada se mirimo. Tako što on pokušava da mi sisa uvo. Grozno! Bar tako moj muž misli...
U svakom slučaju-uhvaćen je na delu! Krajičkom oka sam ga opazila kako se sprema da halapljivo pojede par preostalih zalogaja naše večere.
Mačor, iako deluje kao Garfield, zapravo je Poirot među mačkama i nije naseo na moju obmanu sa antioxidansima koji, iako pažljivo probrani, nisu uspeli da sakriju...miris kobasice. Pa, makar ona bila i od mangulice!
Ostaje pitanje, dakle, ko je uhvaćen na delu!?

Načisto razotkrivena, ukratko ću izložiti svoj opaki naum:

Potrebno vam je :

• 250g shiitaki
• 1 velika rujnica
• par kolutića kobasice od mangulice (za koju se tvrdi da dovodi do povećanja nivoa dobrog holesterola, tj HDL-a, tek da obeshrabrim skeptične :) )
• domaća pasata
• par kapi maslinovog ulja

Potrebno je prodinstati sitno naseckane pečurke i kobasicu na malo maslinovog ulja, uz dodatak pasate, tek toliko da prekrije dno posude u kojoj spremate ovaj budući fil za lazanju.














Dok se fil dinsta, obarite oko 100g brokolija. Obarenog, stavite u multipraktik i uz dodatak 180 ml kefira, pretvorite u glatku smesu, koja će zameniti bešamel.
Biće vam potrebni i :

• obareni listovi za lazanju, u mom slučaju od heljdinog brašna, nabavljeni u jednoj od prodavnica zdrave hrane
• 50 ml sojine pavlake za kuvanje

U posudu sam prvo sipala malo pavlake za kuvanje, pa red listova, koje sam prelila brokoli sosom, a potom filom od pečuraka, i tako sam nizala dok nisam utrošila sastojke.

Za kraj, poslednji list lazanje sam prelila sojinom pavlakom, skromnom količinom parmezana i origanom. Smesa je prebačena u nezagrejanu rernu, u kojoj je ostala 40 minuta na temperaturi od 180 stepeni.

 Ne volim uredne tanjire, te stoga:

Recept šaljem Lusitaniji, a povodom igrice osmišljene od strane Snježane

Cracker rustique

Volim hranu patiniranog izgleda. Brašnjave pogače i hlebove, jela jednostavnih sastojaka koja se satima tiho krčkaju na šporetu.
Isto tako, volim da probam sve ono novo, ili bar sve što bi potpadalo pod kategoriju "?" mainstream orijentisanom ukusu naših baka.
U jednom od obilazaka domaćih prodavnica zdrave hrane, zapao mi je za oko griz od prosa. Danas je konačno došlo njegovih pet minuta, i, evo u šta se pretvorio:

Odmerila sam ga, tako da ga bude 100g (prosenog griza, naravno), a onda sam mu potražila malo dobrog društva:

• 100g ovsenog brašna
• 70g kinoe, koju sam nakon dugog ispiranja skuvala u duplo više vode
• 1  kašišica meda sa susamom, koji je tako aktuelan ovih dana po brojnim sajmovima meda
• 2 vršne kašike organic kikiriki putera
• 1 i po kašičica soli
• 100 ml mleka
• oštrog pšeničnog brašna, samo po potrebi, da bi se zamesilo nelepljivo testo.

U mlaku kinou, dodati med, da bi se rastopio, a potom i sve ostale sastojke. Umesiti testo i razvući ga, ali ne suviše tanko. Seći oblike po želji. Poput moje bake, poslužila sam se onim reckavim koturom, i napravila tek blago čipkaste kvadratiće. Tako oblikovane krekere sam izbockala viljuškom na tri mesta i stavila u rernu na 180 stepeni, 15 minuta.

Shi-Dupu -Loe varivo

Moja mama se, na primer, gadi...znate onaj trenutak kada Nigella Lawson prstom, pravo iz šerpice na šporetu, pokupi neki slasni fil i smaže ga u jednom zalogaju...e, baš od njega! Od tog gesta  joj je muka! S druge strane, ja, iako u svakom slučaju dete svoje majke, na jedan takav postupak ne reagujem uopšte. Verovatno zato što ga i sama praktikujem, te ga shvatam kao nešto sasvim normalno. Ali...ovo nećemo prijaviti onoj koja me je rodila. Nikako!
Kod Nigelle su mi se uvek dopadale brojne meke reči i tepajući opisi koje tako širokogrudo deli hrani. Jedna od njih je "heart-warming". Kada god je čujem, pomislim na zimu i pun ukus nekog toplog, mirisnog, po mogućstvu mahunastog variva.

Ovih dana sam pročitala jednu interesantnu knjigu, još interesantnijeg pisca. Knjiga se zove Mirni dani u Miksing Partu. Otvorite je, počnete da čitate, kada i u njoj Nigella. Ali, u njoj Nigella ne tepa hrani i ne liže prste I, začudo, nije u glavnoj ulozi, već...morate sami pročitati, jer bih se ja sad vratila na priču o heart-warming varivu. Zapravo, na recept. I ovaj ide na dušu Lusitanie, koja se uhvatila u vrzino kolo  Dalmatinkine igre

Potrebno vam je puno zdravih i par grešnih sastojaka.
Za početak, iseckajte pola glavice crnog luka, pola struka praziluka i šargarepu na kockice. Propržite ih na malo maslinovog ulja, a onda im dodajte malo pančete. Onako, po vašoj želji. Posle minut, do dva, dodajte planinsko Dupu sočivo i ječam, u podjednakom odnosu, u količini dovoljnoj da ispuni zapreminu od 3dl. Pridružiti im oko 150 g iseckanih shiitake pešuraka, 2 lista lovora i preliti sa malo pasate. Posle par minuta, naliti bar 1l bujona koji imate pri ruci. Nakon što provri, smanjiti vatru i lagano krčkati oko pola sata. Vaše iskusno oko će već samo proceniti da li varivu treba još malo vode, a nepce da li nedostaje začina.

Svetogrdni soparnik

Ovim će na mene biti bačena anatema od strane svih Dalmatinaca Poljičana (među kojima i mog oca)...jer, soparnik je jelo ponosa i obeležja njihovog kraja. Pizza siromašnog detinjstva moje porodice. Ipak, imam za sebe pripremljen izgovor...za svaki slučaj :). I to ne samo jedan :). Draga Lusitania, domaćica igre Ajme, koliko nas je, je moj prvi pojas za spasavanje, jer me je temom pečurke dovela u iskušenje. Drugi izgovor je Monsoon, koja je krivac za nastanak pomenute igre. Treći izgovor se poziva na višu silu-nemam sve od tehničkih detalja potrebnih za nastanak pravog soparnika. Četvrti izgovor je stvar principijelnosti ;) -ako nemam uslove za nastanak valjanog pravog, napraviću svog malog, jestivog, modifikovanog Frankenštajna. Pleased to meet you, hope you guess my name ;).

Šta vam je potrebno, ako želite da završite u jeseničkom paklu?

Za testo:

• 120g glatkog pšeničnog brašna
• 80g speltinog/pirovog/dinkel brašna
• 2 kašike maslinovog ulja
• vode za zamesiti malo tvrđe testo
• kašičica soli

Testo umesite od navedenih sastojaka, a potom podeliti u dve kugle-jednu malo veću od druge. Odmah ga, vrlo tanko razvijte, služeći se (bar u mom slučaju) okruglom drvenom daskom, koja će vam poslužiti kao mera. Evo kako! Od veće kugle testa sam razvila krug koji malo prelazi ivice daske, dok sam od manje kugle napravila krug koji jedva dostiže veličinu daščanog kruga.

Za fil:

• 2 veze blitve, isečene na trakice
• 100g shiitake pečuraka, isešenih na sitnije komadiće, bez nožica
• pola struka praziluka (zeleni deo)
• četvrt glavice luka, sve sitno sečeno
• soli po želji

Završnica:

 Veči krug testa stavite u posudu koju smatrate prigodnom za pečenje u rerni, prethodno obloženu pek papirom. Stavite sav fil na testo, vodeći računa da ivice kruga ostanu nepopunjene.Preko fila  položite manji komad testa, a potom spojite njegove ivice sa slobodnim ivicama donje korice, baš kao na poslednjoj sličici. Ovako pripremljen soparnik, stavite u rernu zagrejanu na 180 stepeni i pecite oko pola sata. I tu nije kraj! Pečeni soparnik, preliti maslinovim uljem i sitno sečenim belim lukom, kako tradicija nalaže. Da malo smirim savest i uznemirene predačke duhove + zaslužim iskupljenje greha.

Ajme igrica...

Ajme! Tek sam zaplovila blogerskim vodama i ovo je moje prvo učešće u igrici ajme koliko nas je, koju je započela dama Monsoon. Ovaj put, primeniću Kamijev princip in medias res. Stoga, dragoj novembarskoj "putujućoj" domaćici, pišem ovaj receptić sa pečurkom u glavnoj ulozi:

Na kori drveta

Za početak, evo šta vam je potrebno za dvoje, ne baš tako gladnih, ljudi:

• 6 većih bukovača, prethodno prebrisanih vlažnom krpom
• 2 šake kikirikija (u mom slušaju već pečenog, slanog)
• šaka badema
• 4 kašike pšeničnih klica
• 1 belance
• kašičica soli

U dubljem tanjiru, viljuškom ili žicom, blago ulupati belance, a potom ga i posoliti.

U blenderu usitniti kikiriki i badem, bez pretvaranja u prah, a onda ih pomešati sa pšeničnim klicama.

Sledi niz starih, dobro znanih koraka iz pohovanja-bukovače dobro umočimo u belance, a potom uvaljamo u mešavinu klica, badema i kikirikija-a, onda-dijetalni obrt!

Pečurke odlaze u solarijum! Umesto u vrelom ulju, osunčaće se 20 minuta na 180 stepeni. Pre nego što ih stavite u rernu, poprskajte ih sa par kapi ulja od kikirikija

Dok se spremaju....

Napravite koru drveta!

Kora drveta ili Lozicin integralni flatbread

Za 2 komada:

• 100g speltinog brašna
• 100g integralnog ječmenog brašna
• 1 kašika praška za pecivo
• na vrh kašike sode bikarbone
• kašičica soli + krupna morska so za posipanje
• kašika suvog vlašca
• 3 kašike ulja od kikirikija
• oko 50 ml mleka

Od navedenih sastojaka zamesiti testo i ostaviti ga oko pola sata da odmori. Podeliti ga na dva dela, razvući dva pseudo-kružna oblika i peći u teflonskom tiganju, po par minuta sa obe strane, na kašičici kikiriki ulja

Servirati posuto zelenim delom praziluka i , po mogućstvu, uz malo pavlake. Recimo, ovako: