Moja mama se, na primer, gadi...znate onaj trenutak kada Nigella Lawson prstom, pravo iz šerpice na šporetu, pokupi neki slasni fil i smaže ga u jednom zalogaju...e, baš od njega! Od tog gesta joj je muka! S druge strane, ja, iako u svakom slučaju dete svoje majke, na jedan takav postupak ne reagujem uopšte. Verovatno zato što ga i sama praktikujem, te ga shvatam kao nešto sasvim normalno. Ali...ovo nećemo prijaviti onoj koja me je rodila. Nikako!
Kod Nigelle su mi se uvek dopadale brojne meke reči i tepajući opisi koje tako širokogrudo deli hrani. Jedna od njih je "heart-warming". Kada god je čujem, pomislim na zimu i pun ukus nekog toplog, mirisnog, po mogućstvu mahunastog variva.
Ovih dana sam pročitala jednu interesantnu knjigu, još interesantnijeg pisca. Knjiga se zove Mirni dani u Miksing Partu. Otvorite je, počnete da čitate, kada i u njoj Nigella. Ali, u njoj Nigella ne tepa hrani i ne liže prste I, začudo, nije u glavnoj ulozi, već...morate sami pročitati, jer bih se ja sad vratila na priču o heart-warming varivu. Zapravo, na recept. I ovaj ide na dušu Lusitanie, koja se uhvatila u vrzino kolo Dalmatinkine igre
Potrebno vam je puno zdravih i par grešnih sastojaka.
Za početak, iseckajte pola glavice crnog luka, pola struka praziluka i šargarepu na kockice. Propržite ih na malo maslinovog ulja, a onda im dodajte malo pančete. Onako, po vašoj želji. Posle minut, do dva, dodajte planinsko Dupu sočivo i ječam, u podjednakom odnosu, u količini dovoljnoj da ispuni zapreminu od 3dl. Pridružiti im oko 150 g iseckanih shiitake pešuraka, 2 lista lovora i preliti sa malo pasate. Posle par minuta, naliti bar 1l bujona koji imate pri ruci. Nakon što provri, smanjiti vatru i lagano krčkati oko pola sata. Vaše iskusno oko će već samo proceniti da li varivu treba još malo vode, a nepce da li nedostaje začina.
Нема коментара:
Постави коментар