Rusticnog smeka zapeceni krompir sa prazilukom i mesom ili Zimsko jelo i letnja salata

Na +30 i nesto, dok je normalan svet tranzirao lubenicu, sinuzitisu, glavobolji i kostobolji nesklon svet usmeravao pravac duvanja vazduha poreklom  iz klime pravo ka sebi, a srecan svet bivstvovao daleko od asfalta,  ne iz nostalgije prema zimi, vec iz zelje da se iskoriste ostaci namirnica nastalo je ovo:

Slika rodjena u mom fotoaparatu mozda ne ume da objasni zasto bi neko ukljucivao rernu, pa makar i na 15ak minuta, po danu kog lekarke sa prenaglasenim usnama na jutarnjem programu opisuju kao potencijalno pogubnog (Ali koji to nije!? ).
U svakom slucaju, u frizideru mi je preostao jedan batak iz supe, koji se morao iskoristiti.
Evo sta sam uradila da bih nahranila nas dvoje:

• Obarila sam 5 manjih krompira u ljusci, oljustila i potom narezala na kolutove
• Dno vatrostalne posude sam blago premazala maslinovim uljem i prekrila kolutovima krompira
• U teflonskom tiganju sam zagrejala malo ulja i na njemu blago karamelisala (oko 5-6 minuta) glavicu luka i beli i svetlo zeleni deo jednog praziluka. Kako? Luk sam stavila na ulje, posula prstohvatom secera i kasikom vinskog sirceta. Kada je sirce isparilo, dodala sam malo vode u 2-3 navrata, sve dok luk nije sasvim omeksao i "sveo"
• Potom sam, prethodno sitno seckano meso pileceg batka, par zalogajcica pancete i dimljene svinjske pecenice proprzila na luku i dodala 2 sitno secena cena belog luka i kasiku origana. Ovde sam i posolila
• Posle par minuta sam sve prelila sa oko 1dl pavlake za kuvanje i citavu smesu razlila preko krompira i posula sa kasikom parmezana
• Sve se zapeklo u nezagrejanoj rerni na oko 180 stepeni 15-20 minuta

Ukus je predivan, a upotpunicete ga maslinama koje sam pridodala klasicnoj letnjoj kombinaciji svezeg paradajza i krastavca

Carpe Diem Tart ili Tart od Kajsija i inog sezonskog voca

Dvoriste mi je puno kajsija, a zivot pun s**nja. Onog sitnog. Kao nista posebno, nema veze, ma kad ti kazem stvarno nije strasno, nije doslo do grla...ali stvar je u tome sto nije problem u kvantitetu, vec u strogo kvalitativnoj karakteristici zvanoj smrad. Koji me gusi. Da bih pobegla od njega odlazim u dvoriste i skupljam kajsije. Iskljucivo one koje su pale na travu. Ne znam zasto. Kada sam napustala Englesku, od zaista drage prijateljice dobila sam na poklon knjigu recepata autorke koja pokusava da objasni sta to Francuskinje jedu, a nikada se ne ugoje. Priznajem-nikada ne bih kupila ovu knjigu i to samo zbog naslova. Sklepan je da namami nesretnike. Ali ima recepata vrednih paznje, onih koji vas nateraju da iskoristite ono dobro sto imate u sadasnjem trenutku u danasnjem danu...kajsije, dakle

Tart od kajsija itd

Potreban vam je

• jedan kalup od 22cm
• 100g mlevenog plazma keksa
• 50g razmeksalog putera
• kasika rendane kore limuna
• malo mleka
• 5 kasika ovsenih pahuljica
• 2 kasike ovsenih mekinja
• 2 kasike demerara secera

Gorenavedeni sastojci ce biti dovoljni za podlogu tarta. Sve ih pomesajte, dodajte onoliko mleka koliko je potrebno da sve "sjedinite". Prstima ravnomerno rasporedite dobijenu smesu po dnu kalupa.

Za drugi sloj potrebno je da sameljete

• 50g badema, pecenog, neslanog
• 4 kasike demerara secera

Smesu pospite preko podloge.

I na kraju...

Dobro operite kajsije, odstranite im kosticu i nasecite ih na cetvrtine. Pridodajte jos nesto od sezonskog voca-jednu breskvu i nekoliko malina, na primer, rasporedite ih kao na slikama u postu, prelijte sa dve kasike meda i par kapi limunovog soka i pecite oko 35 minuta na 180 stepeni.

Napominjem da nisam ljubitelj preslatkih slatkisa. Ako nismo istomisljenici, dodajte secer po vlastitom nahodjenju ;)

Japanska uteha

Čak i po cenu da mi neko jako zameri, ali pomalo sam gadljiva na masovne akcije podrške, poput onih skorašnjih. Nikada ne deluju iskreno, već kao društvena obaveza, način da se ispadne korektan...i u trendu. Jednog dana-sve blog stranice iste sadržine. Kako to menja suštinu? Ko god je iskusio makar malu nezgodu, a kamoli katastrofu zna odgovor. Nikako.

U to ime, pojedimo nešto!

Doba je posta, tako da će ovo lagano jelo sa Istoka poslužiti.
Za pripremu će vam trebati više vrsta povrća, što svežeg, što smrznutog, riža, soja sos, mirin i susamovo ulje.

Mirin je vrsta pirinčanog vina, te stoga zadovoljava kriterijum ovomesečne igre , koju je osmislila Snježana. Temu je zadala Tina, martovska domaćica.

Ako vam se pruži prilika, savetujem vam da kupite proizvode japanske kuće mitoku. U Beogradu ih možete naći u prodavnicama zdrave hrane. Njihovo tostirano susamovo ulje je nešto stvarno posebno...

Obarite rižu. Treba imati u vidu da vam za ovo jelo može poslužiti i riža preostala od prethodnog dana-možda je tako još ukusnije.

Potom, pripremite povrće.

Što se mene tiče, praziluk je obavezan. Pridodala sam mu i smrznuti grašak, zelenu boraniju, na prutiće sečenu papriku, mrkvu i kukuruz. Ne zaboravite kupus, najbolje-kineski!

U voku, ili teflonskom tiganju zagrejte susamovo ulje i onda na jakoj vatri propržite povrće.

Kada je povrće proprženo, umešati obarenu rižu, zaćiniti sa tamarijem i kašikom mirina, koji bi trebalo da pojača ukus soja sosa.

Sve izmešati još manje od minuta i pojesti dok je još toplo.

Najlepše od svega-sve mere su odokativne ;)

Guiness gulaš

Dublina se jedva sećam. Sećam se hladnoće u julu, brbljivog taksiste koji je položio kofer preko naših krila na zadnjem sedištu vozila u kom smo se ludački smejale, pošto je euforija prvi simptom nedostatka kiseonika, koleginice koja je definitivno poludela, čudnog zvuka semafora kada bi se upalilo zeleno svetlo za pešake, koji kao da je oponašao zvuke intergalaktičkog oružja iz neke SF serije 80ih. I jedne žene sa harfom. Svirala je na ulici. Divno svirala. Sa svojim platnenim šeširom spuštenim na pod i okrenutim naopako, da bi se u njega ubacio sitniš, sa licem nestvarnim (u skladu sa prizorom i muzikom koju je svirala), dostojnim nekog čudesnog lika iz keltskih legendi.

Da, posetili smo i Guiness muzej. Skupo i sve u svemu, much ado about (almost)nothing, što bi rekao Shakespeare, ako smem da pomešam Englesku i Irsku u istom postu.

Zašto bih stavljala fotografiju gulaša? Komadići mesa u saftu, u ovom slučaju od posebnog, tamnog piva. Drugi su slična jela slikali toliko puta, mnogo bolje od mene. Besmisleno je da im pariram. Vi zamislite! Evo šta:

• 500g junetine isečene na komade veličine zalogaja
• velika glavica crnog luka sitno naseckanog
• šargarepa sečena na kockice
• 2 čena belog luka
• kašiku suvog biljnog začina

Na ulju propržiti meso, tek da dobije boju, pa mu pridodati luk, pola količine belog luka i šargarepu. Energišno mešati, pa kada crni luk malo odmekne, a stvar se još ne otme kontroli i ne krene zagorevanje dodati

• 1 dl pasate
• 1dl mleka
• lovorov list

Dinstati poklopljeno (ili diskretno otklopljeno) 20ak minuta, dok deo tečnosti ne ispari. Dodati 3dl Guinessa, ponovo poklopiti, pripaziti da li je vatra stišana (kod mene 4/16) i pustiti da se kuva oko 1,5h tj dok meso sasvim ne odmekne. Mora da se topi u ustima. Ništa drugo ne važi. Povremeno, tokom kuvanja, obići šporet i ako dosta tečnosti prilikom kuvanja ispari, dodati malo vode ili tekućine po izboru.Pet minuta pred kraj, dodati kašiku sirćeta, preostali beli luk, malo šećera i po želji začina.
Služim uz domaće njoke. Vi kako vam volja.

Daring Cooks January 2011 Challenge: Hearty Winter Stew

Our January 2011 Challenge comes from Jenni of The Gingered Whisk and Lisa from Parsley, Sage, Desserts and Line Drives. They have challenged the Daring Cooks to learn how to make a confit and use it within the traditional French dish of Cassoulet. They have chosen a traditional recipe from Anthony Bourdain and Michael Ruhlman.


First of all, I have to say that this is the very first Daring Kitchen Challenge I`m taking part in, and I`m extremely glad that the topic was so dear to my freezing heart :). I`m not particularly fond of winter, but the thought of warm stew in my cozy kitchen, when the snow is falling outside...makes me feel... hmmmm...safe, absolutely protected.
 
Although being complete and utter omnivore, I decided to prepare vegeterian cassoulet in delicious company of red onion confit. Reason for my non-sausage-eating decision lies in the fact that I`m fed up with meat and too much fat in these "post-festive" days.
 
So, here`s the result:
 
 

A plate of 100% pure comfort food!

Now...let`s start from the beginning!

First, I prepared red onion confit:

• 2 red onions
• 2 tbsp olive oil
• 1/2 tbsp sugar
• 1 tbsp cider vinegar
• salt to taste

Cut the onions as shown in picture above. Heat the olive oil in the heavy pot over medium heat and add the onions. Cook the onions until soft, about 15 minutes, then add sugar and vinegar and continue cooking until onions almost start melting. Add salt. That`s it! :)

(My way) Vegeterian Cassoulet (for 2)

• 2 leeks (white and pale green parts only), halved lengthwise, and then chopped into very small pieces
• 2 medium sized carrots, chopped
• 1 celery rib
• red onion confit
• 2 garlic cloves
• pinch of ground cloves
• 1 bay leaf
• oregano and thyme
• 1 can of beans
• 1/3 cup tomato paste
• 2 tbsp olive oil
• 1 cup lukewarm water

(I have to say that I generally avoid using canned food (well, there are some exceptions-fish, for example), and always soak beans. This time, I realized that cooking canned beans would be a real challenge and big change for me. )

Preparation:

Cook leeks, carrots, celery, and garlic in oil with tomato paste, bay leaf, dried herbs, cloves, and 1/2 teaspoon each of salt and pepper in a large heavy pot over medium heat, stirring occasionally, until softened and golden, about 15 minutes. Stir in red onion confit, beans, then water, and simmer, partially covered, stirring occasionally, until carrots are tender but not falling apart, about 30 minutes.

And....Let the happiness overwhelm you!!! :)))))

Shiitake rižoto u rtanjskom čaju

Just a perfect day,


Problems all left alone,


Weekenders on our own.


It's such fun.

(Perfect day, Lou Reed)

U jednoj od mojih omiljenih pesama, Borhes nabraja obične ljude i njihove naizgled male, svakodnevne poslove i završava tako što kaže da baš oni, ti "obični", jedva primetni, omogućuju postojanje svakog narednog dana. Kao da su njihovi svakodnevni poslovi magične radnje bez kojih bi sve stalo.
Možda ne umem dobro da objasnim. A i mrzi me.
U svakom slučaju, i sa danima je tako. Barem ja tako mislim. Najposebniji su uvek oni u kojima se ništa posebno ne dešava. U kojima ostaje slika mene koja mirno pijem jutarnju kafu, odlazim u šetnju, na pijacu, čujem mamin glas, pripremam hranu za nekog za kog me vezuje ljubav. Takvo je bilo ovo obično danas. Jedan od njegovih ukusa nastaje ovako:

Za toplo sećanje će vam biti potrebno:

• 250g shiitake pečuraka (sa Kalenić pijace, sa tezgi stisnutih između ribarnica kupljenih, po mogućstvu,  prethodnog dana na putu za posao)
• 1 šolja mešavine crvene i integralne riže
• 2 kašičice rtanjskog čaja, kupljenog u prodavnici zdrave hrane u kojoj više nisu sigurni da li ste kupac ili deo inventara
• malo kobasice od svinje mangulice (obavezno je kupujem u istom cugu kad i zdravu hranu. Da ne izgubim ravnotežu.)
• praziluk
• pasata
• majčina dušica
• so, biber, maslinovo ulje

Prvo skuvajte rtanjski čaj u pola litre vode. Ja kupujem onaj na merenje. Alternativa mu je čaj od majčine dušice. Čaj će nam služiti umesto supice, za "napijanje" riže.

Zagrejati ulje, pa na njemu propržiti praziluk. Dodati kobasicu i rižu i nastaviti sa prženjem. Posle par minuta, naliti pasate toliko da prekrije dno šerpe, pa dodati sitnije isečene pečurke. Pržiti još par minuta, pa uliti malo čaja. Narednih 45 minuta, vaš posao će se sastojati od stajanja nad šporetom i udisanja miomirisa, čestog mešanja sadržaja  šerpe i dolivanja manje količine čaja, svaki put kada pirinač upije tečnost. Ako vam ponestane čaja, služite se toplom vodom. Kada pirinač bude kuvan, slede završni koraci-dodavanje soli, bibera i majčine dušice.

Ovo aromatično, divno zimsko jelo, u gore pomenutoj količini namirnica, dovoljno je da prehrani dvoje.

In Cod`s name-Bakalar u kokosovom mleku

Please scroll down for the English translation

Kada malo bolje pogledam, vidim da mojim nepcima najviše prijaju nefotogenična jela-variva, rižota, šta god vam padne napamet, samo da je teško za fotografisanje. Bez šminke, bez kontrasta, bez vizuelnih mamaca. Isključivo mirisno-ukusno zadovoljstvo. Ovo je jedno od njih. Moj comfort food. Jedan u nizu.

Dovoljno za dvoje:

• oko 300g filetiranog bakalara
• 150 ml kokosovog mleka
• 250 ml mleka
• 2 kašike kokosa
• 1 kašika kokosovog ulja
• so, beli biber

Bakalar iseći na 4-5 komada i preliti mešavinom kokosovog , kravljeg mleka i kokosa. Staviti da se kuva na srednje jakoj vatri. Kada počne da ključa, smanjiti plamen i na tihoj vatri kuvati oko 40 minuta. Pred kraj kuvanja dodati kašiku ulja, so i biber. Kad je gotovo, pomešati sa basmati pirinčem, spremljenim na sledeći način:

Pola šolje pirinča potopiti  i ostaviti da odstoji 20 minuta. Ocediti, prebaciti u posudu u kojoj će se kuvati i preliti duplom količinom vode. Kuvati do ključanja, a potom isključiti ringlu, poklopiti šerpu i sačekati da pirinač upije svu vodu. Posoliti.

Na kraju, ukrasiti vlašcem i mladim lukom.

Cod in coconut milk 

Makes 2 portions:

• 300g cod fillets
• 150 ml coconut milk
• 250 ml milk
• 2 spoons coconut flour
• 1 spoon coconut oil
• salt and pepper
• 1/2 cup basmati rice

Prepare basmati rice as usual.

Cut the cod fillets in larger pieces, place them into saucepan  and cover with mixture of milk, coconut milk and coconut flour. Bring to boil, reduce heat and simmer for 40-45 minutes. Add salt, pepper and coconut oil and combine with already prepared basmati rice. Garnish with chive and/or spring onions.