"Iiiiiijkhhhh", tako je otprilike zvučalo. Upravo sam htela da napišem " nažalost ne postoje pisani simboli kojima bih predstavila zvuke koje ispušta kada mu se nešto ne sviđa", ali sam promenila mišljenje. U sekundi. I iskoristila backspace. Nekoliko puta. Zapravo, sreća je. To što su njegovi zvuci razmaženog negodovanja potpuno neponovljivi. Nereproducibilni, kako bi to neki naučnik rekao. Time je univerzum zaštitio one poput mene. Kada to kažem, mislim na one koji zadovoljavaju sve kriterijume definicije sangvinika iz udžbenika psihologije za drugi razred gimnazije. Prepričano vlastitim rečima-nepopravljive optimiste koji će vas ubiti isključivo u afektu.A moj afekt se bliži vrhuncu, kada on uđe u kuhinju i rezultat mog eksperimenta vođenog trenutnom inspiracijom, i pre nego što je probao, oceni sa neponovljivim "Iiiiijkhhhh".
Nervira me još više kada, na kraju, sve pojede i kaže da nije loše. "Uopšte nije loše".
A oni što sole i bibere pre nego što probaju supu-oni me najviše nerviraju !
Da li sam na početku rekla da se ovo zove "O kuvarskoj sujeti"? Naravno, part I.
Iiiiijkhhhh Broccoli pesto
| 200g | brokoli |
|---|---|
| 1 | čen belog luka |
| 1 | kašika parmezana |
| 1 | kašika nemasnog krem sira |
| 10 | blanširanih badema |
| 1 | kašičica kalijumove soli |
Brokoli bariti desetak minuta, a potom preliti hladnom vodom.
Zajedno sa svim ostalim sastojcima, ubaciti u blender i pretvoriti u homogenu smesu.
Нема коментара:
Постави коментар