Post dana pređašnjeg iliti Vitium cordis

"Danas mi je srce malo manje". Tako je bar juče bilo. Ceo dan je, u mojoj glavi, svirala na "repeat" jedna stara pesma koja počinje ovim stihom. A dan je bio od onih srceskupljajućih, kada zažalite što se niste opredelili za posao koji možete raditi od kuće, da bi se sve veze sa ljudima svele na minimum i kada počnete da shvatate one ishitrene božije rane mladalačke radove koji su podrazumevali, između ostalog, potapanje ljudskog roda. Srećom, došao je na još brilijantnih ideja,poput vrlo ograničenog (i iskrivljenog) pamćenja i, najvažnije- sledećeg dana. S tim u vezi, ovog jutra su prethodni dani i sva njihova teskoba već pomalo skrajnuti. Interesantno je, da je u njima nastalo nešto dobro...ovo dođe kao izlizani rasplet nekog teškogledljivog holivudskog filma, ali tako je. Zbog stihova one pesme koja mi se vrzmala mislima, nastao je kolačić utehe. Zvani  Srčana mana ili Vitium cordis.

• 200g malina
• 100-150 g kesten pirea
• 2 vršne kašike kokosovog ulja
• 3 reda bele čokolade
• 2 belanca i 1 žumance
• 2-3 kašike fruktoze
• 50-70g speltinog brašna
• kašičica praška za pecivo
• rum i aroma vanile
• par kapi soka od limete

Belanca umutite u čvrst šne. Na kokosovom ulju otopite čokoladu, a potom, i dalje na tihoj vatri, dodajte redom-kesten pire, maline, sok od limete, fruktozu, rum i vanilu i žumance. Sklonite s vatre, pa u smesu sipajte brašno sa praškom za pecivo. Tek na kraju, blago umešajte umućena belanca. Sipajte masu u kalupe (dovoljno je za 8 kalupa) i pecite oko 30 minuta na 170 stepeni.

Eh, da-za kraj!!! Ispečena i topla srdašca premažite nekim voćnim namazom. U mom slučaju to je bio 100% voćni namaz od brusnice